Породичне приче

porprice

Представа Породичне Приче
Писац Биљана Србљановић

Режија: Срђан Рајшић
Асистент режије: Дејан Гоцић
Сценографија и костим: Дејан Гоцић

Играју :
Надежда (11)- дете са тиком – Сузана Лазаревић
Војин (12)- отац, Миленин брат- Марко Обрадовић
Милена (11)- мајка , Војинова сестра – Андреа Котник
Андрија (10)- син, по потреби ћерка – Марко Станковић

О представи..

Глумачки квартет у неколико епизода приказује различите породичне мустре. Суочавање са галеријом свуда у свету присутних ликова малограђана чије су типичне карактерне особине затуцаност, себична неангажованост, ксенофобичност, национализам, приклањање власти итд. а чији је опортунистички став овде сведен на гесло "главу у песак, дупе уза зид".

Тема "Породичних прича" третира исто тако и вечни опште друштвени проблем сукоба генерација. Отац, мајка, син и пас у типичним "породичним ситуацијама",у изобличеном, карикираном, до апсурда доведеном животарењу, испражњеном од сваког осећања осим голог насиља. Све је толико огољено да је постално нестварно, од улога које играју до окружења у којем живе.То није стилизовано позориште, него стилизован живот, живот који се игра као позориште.

Да ли деца играју улоге одраслих или се одрасли понашају као недозрела, неваљала и често перверзна дечурлија? Ко ставља а ко скида маске? У овој вишеструкој игри склапања и расклапања живота, где ништа није озбиљно (чак ни смрт), где је све поигравање, цинично, опскурно поигравање доведено до ивице бесмисла, откривамо изломљене сличице "стварности" живота у траговима, породичних перипетија обојених цинизмом, иронијом.

Овде ћете завирити у албум породичног живота у којем владају стереотип и клишеи, јер праве егзистенције нема, нема емоција, нема страсти, у травестираном свету картонске животне сценографије, на рубу цивилизованог, историјског отпада.

Дизајн Плаката и афиша: Марко Обрадовић
Сценографија и костим: Дејан Гоцић
Мајстор светла: Бранислав Филиповић
Тон мајстор: Божидар Зечевић
Уметнички руководилац : Биљана Раденковић