• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
Промоције
ПРОМОЦИЈА ПУБЛИКАЦИЈА "СИМБОЛИ ЛУЖНИЦЕ НА ПЛАТНИМА БИРГИТЕ РИСТИЋ" и "АЗБУЧНИК 2 АЛЕКСАНДРА СТАНКОВИЋА", аутор Каменко М. Марковић, 22. јун у 19,00 сати, Сала СКЦ-а Ниш

ПРОМОЦИЈА ПУБЛИКАЦИЈА

"СИМБОЛИ ЛУЖНИЦЕ НА ПЛАТНИМА БИРГИТЕ РИСТИЋ" и

"АЗБУЧНИК 2 АЛЕКСАНДРА СТАНКОВИЋА",

аутор Каменко М. Марковић

22. јун 2018. године, у 19,00 сати, Сала СКЦ-а Ниш (Шуматовачка бб, 3. спрат)

Поред промоције публикација биће отворена и изложба калиграфиског радова

"АЗБУЧНИК 2 АЛЕКСАНДРА СТАНКОВИЋА"

аутор Каменко М. Марковић

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ЦЕПАЊЕ ДУШЕ", аутора ЈЕЛЕНЕ МИЛЕНКОВИЋ, 30. маја 2018. у 19 сати, Сала СКЦ-а Ниш

Студентски културни центар Ниш вас позива на ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ

ЦЕПАЊЕ ДУШЕ

Директна реч, Београд, 2018.

Аутор: Јелена Миленковић

СРЕДА, 30. мај 2018. у 19 сати

Сала СКЦ-а Ниш (Шуматовачка бб, 3. спрат)

Учествују:

- Жарко Ристић, новинар

- ученици средње музичке школе

“Др Војислав Вучковић” - Ниш:

Анастасија - клавир,

Никола и Алекса - виолине

- Аутор

Ово је сага о свима онима који су негде успут, живећи живот, изгубили себе. Који, тек кад их нема у подразумеваном времену и месту, наведу људе да примете њихово одсуство и да их траже... Литице по којима су окачене осуде свих оних који су одскочили у различитостима. Шизофрено оболели?!! Они који су се на то осмелили - да завире у себе - суочавају се са својим поразима, али катарзично пролазе кроз преображај. Слободанка - Боба је врисак. Бунт. Снага. Она сублимира све борбе. Марија је живот са свим својим неправдама. Поентира оно што све заокружује и даје му финални смисао.       Љ У Б А В!!!               (Јасенка Лаловић)

...У тишини пред затварање салона, кад би остале саме, Боба је питала а Марија давала одговоре, субјективне, али Боби прихватљиве. О мушкарцима, деци, женама...

Последње трзаје свести поп - Анђелко уложио је у бесмислен, кратак монолог: “Погледајте једни другима у очи, кад год се сретнете. Очи су једино што нас обележава...”

Касније Боба, док је тонула, ломила се и гушила у сузама; док је понижена читала опроштајну поруку мужа у којој саопштава да одлази, реда ради тражећи опроштај уз обећање да ће учествовати у животу тада трогодишњег сина; док је радила неколико послова, трчећи од јаслица до послодаваца, молећи остарелу комшиницу да причува дете док не очисти још један локал, још један стан, још једно двориште, није било никог од “њене нове фамилије” да пружи руку и придржи је... На синовљев 9. рођендан тапшали су је по рамену: “Свака ти част! Сама си одгајила златно дете”... Где сте били када ми је сваки дан трајао дуже од деценије, а сваки сат питао: како даље?.. Где сте били када сте могли да претпоставите како је ломити се сам, клечећи пред животом, и није вас било брига јер ви сте то превазишли или мислите да вама не може да се деси? Где сте били тада, остаћете заувек.

Док божији млинови мељу, незна се кога, незна се када…

 

 
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "КАЛЕМ ГРАНА", аутора Кадивке Стевановић, 18. маја 2018. године, у 19 сати, Сала СКЦ-а Ниш

Студентски културни центар Ниш вас позива на

ПРОМОЦИЈУ КЊИГЕ

КАЛЕМ ГРАНА

Аутор Кадивка Стевановић

ПЕТАК 18. МАЈ 2018. у 19 сати

Сала СКЦ-а Ниш

(Шуматовачка бб, 3. спрат)

 

 

 

Говоре:

- Милосав Петровић, проф. - специјалиста педагошких наука и књижевности

- др Љиљана Митровић, књижевник

- аутор

Кадивка Стевановић, лекар и књижевни стваралац, специјалиста социјалне медицине, мајка троје одрасле деце, велики хуманиста, едукатор и заљубљеник у природу и животну средину, рођена је у Трстенику 1953. Тридесет година радила је на Клиници за онкологију КЦ у Нишу. Има звање примаријуса. Годинама радила на едуковању здравих и оболелих, раном откривању и психосоцијалној рехабилитацији оболелих од рака. Предавала на Вишој школи за васпитаче у Алексинцу. Председник Друштва за борбу против рака и члан Редакције републичког часописа “Рак”, Београд.

Објавила: Бела божанства - песме (1991), Грлица и друге приче (1992), Калем грана (1997), Калем грана у Грабовици (2001), Записи са онколошког (2015).

...У овом трокњижју проширила је текст своја два раније објављена романа: “Калем грана” (1997) и “Калем грана у Грабовици” (2002), дописујући и трећи наставак “Калем грана Марија”.

Главни ликови: Ана, Бранко и Душан, Анини и Бранкови синови Данило и Петар, Бранкова ванбрачна кћи Марија плод су ауторкине стваралачке маште са елементима аутобиографског. Има и стварних ликова и догађаја из периода последњих 25 година из нишког, београдског и грабовичког миљеа... Оно што посебно краси ову трилогију јесте стално указивање на потребу пуног ангажовања главне (и пратећих) личности на планираним и предузетим обавезама. По природи ствари, човек увек мора да се бори за своју љубав, за породицу, за људе из свог окружења, посебно за оне који су немоћни и поодмаклим годинама. Личним примером и хуманим односом према њима Ана ће имати снагу да покреће, обнавља, гради, ствара, проналази својеврсне калем гране које ће настављати њено дело, упутити људе, храбрити их, стално указивати на потребу чувања природних лепота и богастава својих прадедовских огњишта и имања, враћати се у завичај који се носи у души сваког племенитог човека... (из Три ступња “Калем гране”, М. Петровић).

Адровац. Липе.

Миришу липе у дрвореду који се пружа све до гроба полкловника Рајевског. Хладовина тешка и мирна. Кораци постају све лаганији. Походим сени ратника љубавника. Свечана тишина лебди над платоом. Около мирне сеоске куће, расту на њивама пера кукуруза. Пшеница у класу, меко се повија, зелено модре детелине чекају косу, а забрани, што се у појасевима спуштају према низини, леже питомо и тромо. Зар је овде, некада био рат?...

Анина казивања

Кад би се проширила пажња и говор разумевања и топлине...

Кад бисмо избрисали завист, мржњу, похлепу...

Кад бисмо угасили ратне пожаре и нахранили гладне очи...

Кад бисмо избистрили воду и озеленили пустиње...

Кад бисмо уместо грамзивости понудили даривање и помагање...

Кад бисмо изокренули наглавце све што сапиње, смета, затамњује, ремети поглед човека...

Да ли бисмо онда написали нови почетак?

 

 
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ДР МИХАИЛА ВУКАСА, 9. мај 2018. године, од 19 сати, Сала СКЦ-а Ниш

Студентски културни центар Ниш вас позива на КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

МИХАИЛА ВУКАСА

СРЕДА 9. МАЈ 2018. од 19,00 сати

Сала СКЦ-а Ниш (Шуматовачка бб, 3. спрат)

Објавио:

- Суза је из ока канула; Зашто? (роман-хроника; петокњижје; Академска мисао; Београд, 2015.) - Судбина истине, 1991 г. (роман; Академска мисао; 2016.)

- Судбина истине, 1992 г. (роман; Академска мисао, 2016.)

- Хумке 1 (приче; Академска мисао; 2016.)

- Хумке 2 (приче; Академска мисао; 2016.)

- Крвави пут (роман, трокњижје; Академска мисао; 2017.)

- Живот са вером и науком (есеји; Dinex, Београд; 2017.)

- Азбука бесмртности (поезија, Dinex,Београд; 2017.)

- Срце, а на длану, Приче из операционе сале (приче, Elit Medica, Београд, 2018.)
- Мостови живота, Наша Тара нема цара (роман, електронско издање, 2018.)

Говоре књижевници:

- Миљурко Вукадиновић

- Видак Масловарић

- проф. др Иван Цветановић

- Аутор

Др Михаило Вукас је кардиохирург из Гетеборга. Рођен је у Нишу. За себе каже да је и Србин и Црногорац (по оцу потиче са Дурмитора), али и шведски Нишлија. Одрастао и студирао у Београду, од 1968. живи и ради у Шведској.

У младости је био и акцијаш, војник ЈНА, мотонаутичар, гимнастичар.

На ратишту 90-тих, у јединицама ЈНА као хирург спашавао је животе бораца, цивила и деце.

Он је и уважени масон, највишег степена у Ложи “Карл Фридрих Еклеф” у Гетеборгу (члан је постао да би 1992. могао да помогне да у породилиште у Бањалуци из Шведске стигне кисеоник за бебе).

Носилац је и Југословенског ордена за храброст, два ордена за хуманитарни рад Аустрије и Швајцарске, златне медаље за научно истраживачки рад Академског научног клуба из Шведске, Златне медаље Братства слободних зидара Шведске. За животно дело добио је признања од: Академије “Иво Андрић”, Матице исељеника Србије, Удружење Топличана признање за изузетне заслуге “Југ Богдан”. Добио је Златну значку КПЗ-а Србије.

Руководилац је пројекта “Артериосклероза, хипертензија, анеуризма аорте, аритмија, изненадна смрт” и творац теорије о правим узроцима ових појава која је изазвала бурна реаговања у научним круговима, а посебно у америчком здравству и фармацеутској индустрији.

Један је од оснивача клуба “Синђелић” у Гетеборгу, оснивач Секције Српског лекарског друштва и информативног центра Србије у Шведској. Почасни је члан Академије СЛД-а и један од 100 личности које су обележиле 1992. у Југославији. Председник Скупштине Матице Исељеника Србије, 2018.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Ожењен је Мирјаном (дев. Билић) вишеструком првакињом Југославије и шампионом Европе у спортској гимнастици.

И он и супруга уписани су у Енциклопедију Србије (САНУ, Матица Српска).

Имају четворо деце и седморо унучади.

“Хиљаду пута сам држао људско срце на длану. И хиљаду пута сам се питао ко га је створио - да ли природа, да ли човек или Бог? Јер, срце је орган који непрестано живи и ради... Срце је вечно, и кад је живо, и кад је мртво. И када даје живот створењима и када људску душу боји осећањима.”

 

 


JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

logo-ministarstvo2

 

 

foklfest

Application for
Students' folklore festival 2018

cioff znak

 

urban

Application for
XIV International Festival of Students' Theaters
"URBAN FEST 2018"

posteri nekad i sad web

55 година Академског позоришта СКЦ Ниш

psihlosko-savetovaliste-baner

Психолошко саветовалиште

Super-Radio-1

Земља:
Jooble Србија
Jooble Хрватска
Jooble Босна и Херцеговина

Пронађи посао у 2 корака 

 ОГЛАСИ ЗА ПОСАО 

Земља:

Jooble Србија
Jooble Хрватска
Jooble Босна и Херцеговина

 
jooble

Аудиције

Октобар - месец пријема нових чланова у ансамбле АКУД-а


Фестивал фолклора

Међународни студентски фестивал фолклора одржаће се од 16. до 21. јула 2018. године у организацији Студентског културног центра Ниш и Фоклорног ансамбла ”ОРО”
Пријавите учешће Вашег ансамбла

 

УРБАН ФЕСТ

XIV Међународни фестивал студенских позоришних сцена "URBAN FEST" одржаће се од 01. до 05. септембра 2018. године. Представе ће се играти под ведрим небом на неколико простора у граду (тргови, паркинзи, паркови, дворишта, летње позорнице...)
Више информација о фестивалу