“Скице за портрет Маје Херман Секулић” – књижевно вече једне од најнаграђиванијих српских књижевница у свету у 21. веку
Поезија, проза, есеји, преводи књига, бројне светске и књижевне награде – ово је само део онога што чини “портрет” књижевнице Маје Херман Секулић. Њена дела преведена су на 27 језика, а њено стваралаштво и живот били су тема књижевне вечери “Скице за портрет Маје Херман Секулић”, у организацији Студентског културног центра Ниш.
Маја Херман Секулић рођена је Београђанка, магистрирала је општу књижевност на Филозофском факултету у Београду, а прва је Српкиња која је докторирала на Универзитету Принстон. Иза себе има 24 књиге поезије и прозе, а у својим делима се бавила и ликом и делом Николе Тесле, Мабел Грујић и Милене Павловић Барили…
На књижевној вечери у Нишу, која је одржана у малој сали Универзитета, рекла је да срећна што је у овом граду и да јој је драго што овде има публике. На догађају посвећеном њеном лику и делу је свој академски рад и стваралаштво објаснила на примеру Пикаса.
“Најлакше ми је да се послужим примером Пикаса. Сви велики сликари су морали да савладају пре свега технику. Ја мислим да добар писац тешко може да се буде уколико неко није прочитао добар део и своје националне и светске књижевности, јер онда на основу тога може да прави неке своје судове”, наводи књижевница.
Одрасла у таквој породици, од малена је каже, заволела уметности и читање.
“Ја сам се надојила светском књижевношћу и нашом, као и општом културом. Од своје 12 године ја читам, ту сам савладала ту технику као што је један Пикасо морао да је савлада. Кад једном човек дође до тог неког степена сазнања и владања техником, може лако и природно да бира која ће средства да користи, и да има ту неку самокритику”.
За себе каже да је трансжанровски писац – када пише есеј, то, наводи, може бити песма у прози. Када је у питању српска књижевна сцена, каже да јој изгледа да данас свако пише романе, као и да је запазила брзину којом поједини песници пишу и објављују своје песме.
“У просеку ја избацим годишње 8 до 10 песама, и то је “уау”, то је много. Мени треба за књигу између годину и по до 4 године, то је неки просек. Имам неке пријатељице које тако за лето направе два романа. Ту има нека разлика”.
На књижевној вечери је о стваралаштву књижевнице говорио и Драгољуб Којчић, књижевни критичар. Он је истакао значај ове српске књиженице и додао да кроз своје писање Маја Херман Секулић у свету афирмише своје корене. Такође, додао је да је упркос томе што је са ових простора, као писац цењенија у свету него у својој земљи.
Иначе, у последњих шест година Херман Секулић је добила преко 20 светских награда и признања за поезију, уметничку прозу, изврсност у каријери и допринос светској књижевности и култури у свету, који је препознаје као јединствену Глобалну икону поезије и Светску икону књижевности.
Неке књиге ове ауторке одавно су постале уџбеници или обавезно штиво на више катедри за англистику и општу књижевност у региону.