Обавештење – Психолошко саветовалиште за студенте

Поштовани,

С обзиром на тренутну ситуацију везану за КОВИД19, Психолошко Саветовалиште за студенте је донело одлуку да у наредном периоду промени форму рада. Наиме, почевши од сутра,16.03.2020. наше услуге ће бити доступне преко веб сајта Саветовалишта, Фејсбук стране и мејла . Наши дежурни волонтери неће бити у просторијама Саветовалишта али ће бити доступни од куће, преко поменутих канала. Клијенти који су започели рад са терапеутима саветовалишта ће свој контанкт наставити путем скyпа или неке друге платформе која може да подржи онлине саветовање. Дакле, Саветовалиште наставља са пружењем својих услуга, али ће све услуге бити доступне само преко интернета. Ове мере су привремене и важиће само док траје актуелна ситуација.

Ово су линкови преко којих нам се можете обратити
www.savetni.org
https://www.facebook.com/psiholoskosavetovalistezastudente/
email: psyhonis1@yahoo.com

Сматрамо да је у овом тренутку важно да предузмемо оне мере које можемо како бисмо допринели безбедности и умањили ризике за преношење вируса. Верујемо да тренутно стање није разлог за панику већ за реалистичну дозу опрезности и рационалног, савесног поступања.

Позивамо вас да учините оно што је у вашој моћи како би умањили ризик од преноса вируса.

Ваше Саветовалиште

О ПАНИЧНОМ ИСКУСТВУ… КАКО ПРОНАЋИ СТАБИЛНОСТ У ПРОПАДАЊУ?

Понекад се сретнеш са околностима и ситуацијама које су веће од тебе и прете да те угрозе, некада чак и озбиљно уздрмају чврсте темеље твог постојања. Тада можда ниси у стању да препознаш чиме располажеш или имаш утисак да све оно што знаш, умеш и можеш није довољно како би се заштитио/ла и опстао/ла. Онда те једно „Шта ако?“ са лакоћом измести у неку „неподношљиву“ будућност или те једно „Можда (ни)је требало?“ путевима кривице и самопрекоравања поведе у камениту и тврдокорну прошлост. И док си мислима тамо где још ниси или тамо где одавно ниси, лагано лебдиш у неизвесности. Заборавиш ко си, шта можеш…заборавиш да дишеш, да искушаваш и доживљаваш и све што осећаш је ужас. Тај прејаки и преплављујући доживљај анксиозности је оно што у психологији називамо паником, то је искуство губитка сваке подршке и стабилности, сваког тла и ослонца. Добра вест је да се то дешава само привремено и да, најчешће, већ у року од неколико минута драгоцени ослонац можеш вратити себи и тако целовит/а можеш наставити своје путовање.
Али…како пронаћи стабилност у пропадању? Најпре, потребно је схватити да се анксиозност појављује са разлогом. Она је уважени гласник твог бића који ти својом непријатном појавом носи важну поруку из неосветљених дубина… „Обрати пажњу на себе, врати се себи. Нешто не видиш. Нечега нема довољно. Шта ти је потребно? Размисли… Шта би то могло бити? Како то себи можеш обезбедити?“… А како се можеш вратити себи? Како да пронађеш одговоре на питања из поруке? Можда да се, за почетак, окренеш мудростима са Истока и да једноставно будеш ту где јеси, у свом телу, које је нераскидиво повезано са садашњим тренутком. Да у тренутку постанеш свестан/на призора, звукова, мириса, укуса и додира. Да дубоко удахнеш и осетиш ваздух који струји кроз ноздрве, па постанеш свестан/на како постепено испуњава плућа и како се шири стомаком. Да осетиш чврсту земљу која те држи и обухвата. Вратити се себи значи вратити се свом телу, у коме је наша основна подршка. Затим, призвати своје вредности, сећања, искуства, значајне друге и њихову топлину. Присетити се свега што те чини оним што јеси и неких ранијих тренутака када си поднео/ла „неподношљиво“. Таква сећања рађају наду и поверење у себе. И када дођеш на то место онда можеш размотрити шта све можеш да урадиш како би се осетио/ла безбедно и заштићено. Можеш сагледати домет свог утицаја и препознати своја ограничења. Неизвесности и ризика ће свакако бити, са њима ће ти бити лакше када прихватиш оно што не можеш да промениш и на шта не можеш да утичеш…и када имаш поверења у бескрајну мудрост свог организма у чијој је природи да, попут природе чији је део, као и увек до сада пронађе начин да преживи и опстане.
Зашто би овог пута било другачије?

Никола Јованчић,
психолог и студент психотерапије